Nebojša Žugić, direktor TV Arena sport: Najveća želja mi je Evroliga, neće biti drastičnog skoka cene
Vreme čitanja: 8min | pet. 15.10.21. | 09:00
Posle preuzimanja TV prava za prenose utakmica Premijer lige, Telekomov kanal ima ambiciju da Arena sport bude dostupna u svakom domu. Direktora te televizije pitali smo kako će se to odraziti na prosečnog sportskog fanatika?
Preraspodela moći na TV nebu Srbije kada je sport u pitanju. Preuzimanjem TV prava na utakmice Primere i Premijer lige od jedinog konkurenta na domaćem tlu, Arena sport je preuzela i primat kad su u pitanju prenosi sportskih takmičenja. Usput izazvala i kritike dela javnosti zbog toga što je taj veliki prevrat načinila uz pomoć države, odnosno Telekoma. Nebojša Žugić, direktor TV Arene, u intervjuu za Mozzart Sport tvrdi ipak da ta televizija ne bi ni ulazila u ceo posao da nema finansijsku računicu kako da vrati novac uložen u Premijer ligu. I ne samo to, on najavljuje da se Arena neće ovde zaustaviti, već će nastaviti da pokušava da i u narednom periodu svojim korisnicima obezbedi još šareniju ponudu.
Baš zbog tih promena na TV nebu pitali smo Žugića i kako će one uticati na prosečnog sportskog fanatika. I kad su u pitanju utakmice omiljenih klubova. I kad je u pitanju cena tog užitka.
Izabrane vesti
Prvo ipak o toj Premijer ligi, jer ona je izazvala najveći polemiku i žestoko prepucavanje Telekoma i Junajted grupe, vlasnika Sportkluba koji će još do sledećeg leta biti ekskluzivni vlasnik TV prava za prenose šampionata Engleske.
“Računicu imamo ili ne bismo ulazili u ovu priču. Idemo po povećanje broja korisnika, a medijski napisi o ceni su svakako bili ’nabiflani’. Premijer liga je ubedljivo najpopularnija, a aranžman je zaključen na šest godina što znači da mi na taj period imamo zagarantovan vrhunski program. To će Arenu dodatno zacementirati kao lidera kad je sportski program u pitanju, ne samo u Srbiji, več u celom regionu. Tako da je taj naš potez potpuno logičan, višestruko će se isplatiti i mi time idemo ka našem cilju, a to je: Arena u svakom domu u regionu“, kaže Žugić za Mozzart Sport.
O ceni ne želi da govori, jer kaže da po ugovoru o poverljivosti podataka to i ne sme da radi, ali uverava – TV Arena sport nije preplatila Premijer ligu, jer da jeste takmičenje ne bi ni ušlo u drugi krug. I nije tu samo Sportklub bio njen konkurent, već i velike svetske agencije koje se bave trgovinom TV prava. Žugić podvlači: agresivan nastup u borbi za TV prava već je počeo da se isplaćuje.
“Nama je najbitnije da rastemo, broj korisnika i naše učešće na tržištu se stalno povećava, kao i cena reklama, prihodi kompanije. Za neke konkretne podatke morate da pitate Telekom, ali ja mogu da kažem da se Arena u ovom trenutku vidi u više od 3.000.000 domaćinstava u regionu i da taj broj konstantno raste“.
Čisto da bismo razumeli kontekst, jer ove cifre ne znače mnogo onima koji nisu u TV svetu, koliki je to rast u odnosu na, poređenja radi, period od pre dve godine?
“Ne držite me za reč, jer govorim iz glave, ali u Sloveniji imamo 350.000 novih korisnika, Hrvatska 230.000, Makedonija 150.000, Srbija daleko veći... Sve skupa, to je sigurno rast od preko 1.000.000 domaćinstava za neke dve godine. A povećava se i broj gledalaca preko Arena Clouda, tu je teško reći koliki je broj aktivnih korisnika, ali registrovanih je oko 350.000 za ceo region“.
TRI ŽELJE: EVROLIGA, VIMBLDON I REPREZENTACIJA
Izbor urednika
Da prozborimo ipak o onome što najviše zanima prosečnog navijača: šta dalje? Po čaršiji se već priča da je TV Arena spremna da napadne i prenose reprezentacije – biće na Sportklubu bar do kraja Mundijala u Kataru – te Vimbldona?
“To su više-manje sve priče. Naravno, svako takmičenje kojem ističu ugovori za prava prenosa su potencijalno nešto što će se novo pojaviti kod nas. Nikad nisam krio želju da imamo sve što vredi, ali ne mogu da kažem da će biti kod nas, jer to su takmičenja i ne mogu da kažem unapred da ćemo ih dobiti“.
Šta bi najviše Žugić voleo? Iliti koje bi tri želje zatražio kad bi Arena upecala zlatnu ribicu?
“Voleo bih Evroligu u košarci, to mi je najveća želja, s tim da je ona još par godina zakupljena, ali čim se otvori pozicija - eto nas, borićemo se. Vimbldon bi voleo, jer je to nezvanično svetsko prvenstvo u tenisu. Imamo najboljeg tenisera na svetu, logično je da njegovi mečevi budu na najboljoj sportskoj televiziji u regionu. Ako ne možemo baš da imamo i sve Masterse, a onda bar grend slemove. I na kraju reprezentacija naravno, s tim da stvarno mislim da državni tim treba da gledaju svi na televiziji sa nacionalnom frekvencijom. To je praksa svuda u svetu i najsrećniji bih bio kada bi ti prenosi bili dostupni svima. Osim naravno ako toliko ne porastemo pa da mogu da nas vide svi, a to i jeste na kraju neki konačni cilj“.
TRŽIŠTE ĆE ODREĐIVATI CENU, NEĆE BITI DRASTIČNIH SKOKOVA
Svi ti ambiciozni planovi Areninog menadžmenta deluju lepo, ali pitanje je: hoće li korisnici da ih osete po džepu? Žugić ističe da nema razloga za zabrinutost.
“To će tržište samo regulisati. OK, verovatno će da skoči cena, ali nećeš morati da plaćaš duplu pretplatu i za nas i za našu konkurenciju. Imaćeš sve na jednom mestu. Ne treba korisnici da se plaše toga. Najveći dao naših ugovora je sa operaterima, a operateri su ti koji plaćaju sadržaj. Neće to mnogo da se odražava na krajnjeg korisnika. Ako i bude rasta cena, rašće sa rastom standarda u zemlji. Uostalom, jako vodimo računa da budemo svima dostupni, možda će biti neki premijum paketi za doplatu, ali neće biti drastičnih skokova. Postoje i drugi načini da se valorizuje vrednost sadržaja. Kroz marketing, aplikacije. Recimo, na Areni Cloud će možda biti opcija da se plaćaju samo hajlajtsi, za 100 ili 200 dinara. Nije udarac na džep, a nama se to isplati sa ogromnim brojem korisnika. Mladima je to zanimljivo, ljudi to vole“.
Poskupljenja ipak ne smemo da isključimo kao mogućnost.
“Bio sam sad u Engleskoj, tamo sportski paket ne postoji ispod 50 ili 70 funti mesečno. E sad, tamo je i cena drugačija za kafiće, restorane, kladionice. Uzima se u obzir koliko ljudi gleda. Tako rade i merenja. Naše bi učešće u šeru sigurno skočilo za 30 ili 40 odsto kada bi se uzimalo u obzir gde se sve gledaju mečevi i koliko ljudi. A sport je nešto što se gleda u društvu“.
VEČITI NA KANALIMA SA NACIONALNOM FREKVENCIJOM?
Ono što još zanima veliki deo publike su i prenosi Crvene zvezde i Partizana na kanalima sa nacionalnom frekvencijom. Ove sezone navijači oba beogradska velikana svoje miljenike u Evropi mogu da gledaju i na RTS-u. Prošle je i poneka domaća utakmica bila na kanalu B92. Hoće li se takva praksa nastaviti?
“Domaće prvenstvo zadržavamo za sebe, ali smo odlučili da međunarodne utakmice srpskih klubova pustimo na javni servis, jer smatramo da je to od nacionalnog interesa. To je dogovor, plaćaju nam za to. A to je i jedna vrsta izloga. Kada ljudi vide jednu utakmicu poželeće da vide i drugu, a ona je samo kod nas. Pokušavamo kroz razne modele da promovišemo naš program“, kaže Žugić.
Za ljubitelje domaćeg fudbala je Arena uostalom postala obavezno mesto. Od ove sezone uglavnom sve utakmice Superlige se prenose direktno.
“Lokalni rivalitet je nešto najvažnije. Večiti derbi ne može da se meri ni sa čim. Za prošli i pretprošli derbi Zvezde i Partizana pomerali smo rekordne granice kad je u pitanju gledanost jednog kablovskog kanala. Istorijski su to bili rezultati, najbolji otkako se radi merenje. Šerovi preko 29 odsto, 30 odsto učešća u gledanosti. To je rezultat veliki i za televiziju sa nacionalnom frekvencijom. Domaći sport je uvek gledan. I druge utakmice Zvezde i Partizana su gledanije od evropskih liga, sve dok ne dođemo do recimo eliminacionih utakmica u Ligi šampiona. To već gledaju svi. Čak i kada su prenosi na RTS-u, opet je gledanost na Areni ogromna. Ljudi su navikli na ono što radimo, sa studijom, sa uvodom, pripremom, sa podiznjem te pozitivne tenzije pred utakmicu“.
Dodatno podizanje kvaliteta prenosa je još jedan od ciljeva TV Arene, mada Žugić podseća da su neki standardi već postavljeni, pa su dronovi, veći broj kamera na utakmicama, postali redovni za Superligu.
“Jedno od najdražih priznanja koje sam dobio je sa seminara Uefe u Amsterdamu. Tada je kao primer kako treba uraditi domaću produkciju utakmice bio okršaj Crvene zvezde i Liverpula iz Beograda. To stvarno nije lako“.
BOKSERSKI SPEKTAKL NA ARENI
Više utakmica, atraktivnija takmičenja, još bolja produkcija, to su sve planovi koje Žugić ističe u prvi plan. Kratkoročno ipak poziva sve gledaoce Arene Sport da budu uz ekrane kada krajem ovog meseca u Beogradu počne Svetsko prvenstvo u boksu.
“Biće veliki spektakl, dolazi Roj Džons, 99 odsto i Majk Tajson. AIBA hoće da vrati popularnost olimpijskog boksa. Nama je pripala čast da se to desi baš u Srbiji. Iskreno se nadam i da će Srbija posle dugo godina uzeti jednu medalju na Svetskom prvenstvu. I sam sam iz sveta borilačkih sportova, pa je ’Arena fajt’ bila ne samo poslovni, nego i lični čin. Borilački sportovi su jako zdravi. Sva deca bi pored nekog drugog sporta trebalo da izaberu i jedan borilački sport. Džudo, rvanje, boks, karate, svejedno. Borilački sportovi razvijaju i svest, ne samo fiziku, imaju jako pozitivan uticaj. To nije tuča kao što laici možda misle, treba tu i te kako koristiti pamet, ne samo snagu i mišiće. S druge strane, pogledajmo samo Olimpijske igre i koliko su nam medalja doneli borilački sportovi“.
Za kraj, a kad je već pomenuo Žugić da je iz borilačkog sveta, koje su još njegove konekcije sa sportom?
“Iz sportske sam porodice. Otac je bio odbojkaš, vrlo uspešan, ona generacija sa Boričićem, Laza Grozdanović im je bio trener, poslednja šampionska generacija Crvene zvezde u staroj Jugoslaviji. Teča mi je Dragan Kapičić. Od malih nogu sam veliki sportski fan. Odrastao sam sa sportistima, sa Mokom, sa odbojkašima. Pokušavao sam da igram košarku, ali mi fali minimum 15 centimetara. Šalu na stranu, u tom periodu sam iskazao afinitete ka borilačkim sportovima. Trenirao sam karate kod Marka Nicovića u Hali sportova, trenirao sam i kik-boks u Zemunu. I mnogo mi je pomoglo u sazrevanju. Meni je strašno što su sportska igrališta prazna dok su deca za video-igricama. Znam da je detetu dati džojstik u ruku lakši izbor za roditelje, ali to nije pravi put“, završava Žugić.